IYRP | Regionalni Sastanak Stočara Zapadnog Balkana
19. април 2026. до 31. мај 2026

[Гугл преводилац. Извињавам се због грешака]

Uzimajući u obzir globalni zamah u okviru IYRP 2026, zajedničke izazove i bogato nasleđe stočarstva na Zapadnom Balkanu, Regionalni sastanak stočara u Škoderu u aprilu 2026. godine predstavlja stratešku priliku za jačanje otpornosti, glasa i održivosti stočara. Ovaj sastanak može podstaći regionalnu saradnju, informisati politike, mobilisati finansijska sredstva i pomoći da stočari budu prepoznati kao ključni partneri u održivom korišćenju zemljišta, upravljanju pašnjacima, očuvanju ekosistema, prilagođavanju klimatskim promenama i zaštiti kulturnog nasleđa. Sledeći odeljci su korisni za razumevanje punog konteksta.

1. Kontekst: IYRP i globalno priznanje

Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 2026. godinu Međunarodnom godinom pašnjaka i stočara (IYRP), prepoznajući da su pašnjaci i stočarske zajednice od ključnog značaja globalno za održive izvore prihoda, sigurnost hrane, zdravlje ekosistema, kulturno nasleđe i kao rešenja zasnovana na prirodi u kontekstu klimatskih promena. Globalni savez IYRP-a definisao je ciljeve za 2026. godinu, uključujući: povećanje javne svesti o društvenoj vrednosti pašnjaka i stočara; promovisanje stočarskog znanja, inovacija i izgradnje koalicija; zagovaranje politika zasnovanih na dokazima; i podsticanje etičkih investicija u stočarske izvore prihoda. Više informacija dostupno je na www.iyrp.info

2. Stočarstvo na Zapadnom Balkanu

Pašnjaci u regionu Zapadnog Balkana, posebno u Albaniji, Crnoj Gori, Kosovu, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini, imaju ekološki, kulturni i ekonomski značaj, ali su sve više pod pritiskom degradacije životne sredine, socio-ekonomskih promena i izazova u upravljanju. Ove zemlje ne samo da obezbeđuju hranu, vlakna i ekosistemske usluge, već su duboko ugrađene u lokalnu kulturu i strategije opstanka. Zapadni Balkan ima značajne stočarske populacije ili tradicije (transhumanca, sezonska ispaša, zajednički pašnjaci), ali se ove zajednice suočavaju sa višestrukim izazovima.

Vrednost stočarstva i zajedničkih pašnjaka: Mobilni stočari upravljaju zajedničkim pašnjacima na vrlo efikasan način, proizvodeći hranu bogatu hranljivim materijama i druge važne proizvode uz relativno mala finansijska ulaganja. Ono što se često smatra „divljinom“ ili „neiskorišćenim zemljištem“ zapravo je upravljani, dinamični ekosistem oblikovan jedinstvenim nasleđem stočara. Stilovi života stočara nisu slučajni; oni su ključni za očuvanje samih pejzaža. Prakse ispaše, sezonska migracija, upravljanje stokom i društvene norme zajedno čine sistem koji često poboljšava, a ne narušava, planinske pašnjake. Priznavanje prava stočara znači zaštitu ovih bio-kulturnih resursa.

Izazovi za prava stočara: Mnogi agrarni, zemljišni i zakoni o očuvanju prirode ne zadovoljavaju potrebe stočarskog načina života. Politike mogu tretirati ispašu u zaštićenim područjima ili zajedničkim zemljištima kao pretnju, a ne kao legitimni izvor prihoda, uvodeći ograničenja, ograđivanja ili promene korišćenja zemljišta bez adekvatnog priznanja interesa stočara. „Duboki ekologisti“ ili striktni paradigmi zaštite životne sredine često smatraju svu ispašu u prirodnim ekosistemima — čak i tradicionalnu — kao mešanje ili štetu. To dovodi do politika koje isteruju stočare, ograničavaju mobilnost stoke ili uskraćuju pravo pastira da koriste zemljište koje su koristili njihovi preci. Pored toga, iako stočari proizvode vrlo hranljive namirnice i druge proizvode pašnjaka, često nisu adekvatno nagrađeni na tržištu. Ekonomski sistem može potceniti njihove proizvode i preceniti intenzivnu, stacionarnu stočarsku proizvodnju, što doprinosi obeshrabrenju mobilnog stočarstva.

Zašto je priznavanje prava od suštinskog značaja: Tradicionalni stočarski sistemi uključuju prakse prilagođene lokalnim ekologijama — poznavanje migracionih ruta, usklađivanje ispaše sa ciklusima ishrane stoke, upravljanje veličinom stada itd. Ove prakse su ključne za sprečavanje prekomerne ispaše, erozije zemljišta, gubitka biodiverziteta i degradacije staništa. Priznavanje prava omogućava stočarima da nastave primenu ovog znanja. Pored toga, stočarski sistemi su inherentno adaptivni. Priznavanje prava omogućava stočarima da koriste mobilnost, lokalno predviđanje i tradicionalne prakse za reagovanje na klimatsku varijabilnost. Bez sigurnih prava, stočari su često ograničeni i gube opcije adaptacije. Takođe, mnoge stočarske zajednice su marginalizovane u političkim debatama, pravnim okvirima ili ekonomskim odlukama. Priznavanje njihovih prava je pitanje pravde: vlasništvo nad zemljištem, pravna zaštita i uključivanje omogućavaju im očuvanje kulture i izvora prihoda za buduće generacije.

Ka političkom i pravnom priznanju: Postojeći pravni okviri moraju se pregledati i promeniti tamo gde ograničavaju mobilnost stočara, vlasništvo ili običajna prava. Zakoni o očuvanju prirode treba da omoguće održivu ispašu kao deo očuvanja ekosistema, a ne da isključuju stočare. Dakle, stočari sami moraju biti deo procesa odlučivanja — u definisanju prava na zemljište, upravljanju zaštićenim područjima i lokalnom i regionalnom odlučivanju. Aktivnosti izgradnje kapaciteta treba da pomognu stočarima da se angažuju u pravnim, ekološkim i tržišnim sistemima. Promena javnog percepcije — posebno među konzervatorima i regulatorima — kako bi stočarstvo videli ne kao pretnju, već kao resurs, je ključna. Osiguravanje poštene cene proizvoda stočara, infrastrukture poput veterinarskih usluga prilagođenih mobilnim sistemima i tehnologija u skladu sa stočarskom logikom može poboljšati kako očuvanje prirode, tako i životne uslove.

3. Zašto regionalni sastanak na Zapadnom Balkanu?

1. Zajednički izazovi u regionu
   • Vlasništvo nad zemljištem i pristup pašnjacima: Mnogi stočari zavise od zajedničkih ili tradicionalnih pašnjaka. Zakoni ili politike možda ne priznaju običajna ili prekogranična prava, što dovodi do nesigurnosti i sukoba oko zemljišta, pašnjaka i vode.
   • Transhumanca i mobilnost: Mobilnost (sezonska migracija) često je ključna za prilagođavanje stočara promenljivim klimama. Klimatske promene povećavaju ekstremne vremenske pojave (suše, toplote, oskudni pašnjaci), čineći mobilnost i pristup vodi još važnijim.
   • Nevidljivost u politikama / marginalizacija: Stočari su često nedovoljno zastupljeni u odlučivanju, u nacionalnim ili regionalnim politikama, i njihovi glasovi nisu potpuno čuti u planiranju zemljišta, regulaciji životne sredine ili programima ruralnog razvoja.
   • Neprijateljsko tržište: Vrednosni lanci stočara (stoka, mleko, vuna, zanatski proizvodi) često pate zbog slabe infrastrukture, loše integracije ili nedostatka pristupa tržištima. Moderno tržište nameće standarde kojima pastiri teško mogu da odgovore.
   • Kulturno nasleđe i gubitak znanja: Transhumanca, sezonski obrasci ispaše, tradicionalno znanje o upravljanju pašnjacima, zaštita biodiverziteta i običajni sistemi upravljanja deo su kulturnog tkiva. Globalizacija, urbana migracija, turizam, demografske promene i isključenost države ugrožavaju ih.
2. Prilike i strateške prednosti regionalnog sastanka
   • Učenje i umrežavanje među vršnjacima: Sastanak omogućava stočarima iz različitih zemalja Zapadnog Balkana da dele iskustva, strategije i inovacije. Na primer, kako pregovarati o pravima na pašnjake, upravljati ispašom održivo, nositi se sa klimatskim stresom, dodavati vrednost proizvodima.
   • Jačanje stočarskih organizacija i koalicija: Okupljanje stočarskih grupa, NVO-a, istraživača, akademika i vlasti na regionalnom nivou može podstaći snažnije i jedinstvenije zagovaranje i saradnju. To pomaže izgradnji regionalne podrške u skladu sa IYRP RISG-om Evropa.
   • Informisanje politika i podizanje vidljivosti: Regionalni sastanak može generisati specifične preporuke za politiku, povećati vidljivost stočarskog života na nacionalnom i regionalnom nivou i doprineti usklađivanju nacionalnog zakonodavstva sa međunarodnim okvirima (npr. IYRP, FAO, UNCCD) koji podržavaju održive pašnjake i stočarstvo.
   • Uticanje na stavove vlade: Glasovi pastira iz različitih delova zemalja pojačaće zagovaranje i lobiranje kod ministarstava i institucija. Promene u stavovima državnog aparata ublažavaju brojne probleme sa kojima se pastiri suočavaju.
   • Mobilisanje sredstava i podrške: Dogadjaj u aprilu 2026. usklađen sa IYRP 2026 povećava pažnju donatora, vlada i međunarodnih agencija. Regionalni sastanak može privući tehničke, finansijske i ljudske resurse za obuku stočara, infrastrukturu (voda, veterinarske usluge, tržišta), obnovu degradiranih pašnjaka itd.

4. Očekivani rezultati

Dobro organizovan regionalni sastanak treba da teži rezultatima kao što su:

• Regionalna DEKLARACIJA ili set preporuka za politiku stočarstva na Zapadnom Balkanu (o vlasništvu zemljišta, mobilnosti, pristupu tržištu, klimatskoj otpornosti, očuvanju kulturnih dobara i zaštiti tradicionalnog znanja pastira).
• Jačanje kapaciteta stočarskih grupa da dokumentuju i zagovaraju svoja prava, štite tradicionalno ekološko znanje i učestvuju u očuvanju pašnjaka.
• Kreiranje i jačanje Zapadnobalkanskog RISG-a (Regionalna IYRP grupa podrške) za koordinaciju regionalnih glasova i inicijativa stočara.
• Formiranje partnerstava između stočarskih zajednica, akademije, državnih tela, NVO-a, trgovinskih mreža i potencijalnih donatora.
• Predlozi ili okviri projekata za ulaganje u stočarsku infrastrukturu (voda, veterinarske usluge, dodavanje vrednosti, internet, pristupačan transport, zadruge), prilagođavanje klimatskim promenama (inovacije u hrani za stoku, planiranje ispaše), prekogranična saradnja gde je primenljivo.
• Povećana svest donosioca politika, medija i javnosti o značaju i izazovima stočarstva na Zapadnom Balkanu.
• Osiguranje uključivanja stočarskih zajednica u nacionalne/regionalne politike direktno doprinosi višestrukim Ciljevima održivog razvoja (SDGs): eliminacija siromaštva, borba protiv gladi, rodna ravnopravnost, klimatska akcija, život na kopnu itd.
• Kulturni identitet, nasleđe i kohezija zajednice — posebno važni u planinskim, slabije povezanim područjima — imaju koristi od sastanaka koji potvrđuju stočarski način života i međuzajedničke odnose.

5. Ključni aspekti za uspešnu organizaciju

Za maksimalan uticaj sastanka, potrebno je obratiti pažnju na:

• Osiguranje da stočari imaju centralne uloge u planiranju, definisanju agende i olakšavanju (ne samo kao gosti).
• Inkluzivnost: žene stočari, mladi, manjinske grupe, prekogranične i mobilne grupe.
• Tematski fokus: prava i vlasništvo nad zemljištem; transhumanca i mobilnost; klimatska otpornost; tržišna povezanost; biodiverzitet i ekosistemi; običajno vs formalno upravljanje; zaštita od destruktivnih projekata (turizam, hidroenergija itd.).
• Dokumentovanje i širenje informacija: beleženje studija slučaja, priča o uspehu; izrada policy briefs; postovi na društvenim mrežama; praćenje nakon sastanka.
• Planiranje resursa: logistika, prevod, podrška za putovanje udaljenim stočarima, smeštaj.
• Društvene mreže i promocija: angažovanje volontera za kreiranje i redovno širenje sadržaja.
• Snimanje: tokom pripremnog i glavnog sastanka snimati ključne delove za dokumentarni film i obrazovne materijale.

6. Aktivnosti pre, tokom i posle sastanka

a) Pre sastanka:

1. Formiranje organizacionog komiteta i timova, pripremni sastanci
2. Radionice za izgradnju perspektive
3. Formiranje lokalnih/nacionalnih grupa
4. Kampanja potpisivanja
5. Bilateralni dijalog – ministarstvo / delegacija pastira
6. Javna saslušanja

b) Tokom sastanka:

1. Govori / izražavanje mišljenja
2. Ljudski lanac
3. Kulturne aktivnosti
4. Deljenje hrane
5. Deklaracija Zapadnog Balkana
6. Sastanci sa ministrima, Vrhovnim sudom i visokim institucijama i predaja Deklaracije
7. Objavljivanje Deklaracije globalno

c) Posle sastanka:

1. Priprema za globalni sastanak
2. Učešće na globalnom sastanku

7. Kontakti ključnih članova regionalnog tima za podršku

• Ključna korespondencija: Dr. Hasrat Arjjumend
  harjjumend@gmail.com | +91 9868993710
• Regionalni koordinator: Martine Wolff
  martine.wolff@yahoo.com | +355 68 544 3237
• Regionalne NVO i institucionalna mobilizacija: Dr. Petrit Dobi
  dobipetrit@gmail.com | +355 69 206 7991
• Regionalno akademsko umrežavanje: Dr. Luigji Turmalaj
  luigjturmalaj@ymail.com | +355 68 900 2599

8. Poziv na doprinos

Svi su pozvani da doprinesu svojim vremenom, stručnostima, naporima i sugestijama kako bi ovaj predloženi događaj bio uspešan.